Džaba je Dulić ulagao nadljudske napore pola dana čisteći Tužnu Moravu od nesreće zvane ljudski otpad kad nepune dve godine zatim nadođe reka i pokaza svima da još uvek konja za trku imade, te da se đubreta nećemo otarasiti tako što ćemo nešto tu malo pred kamerama i oko prometnih mostova posklanjati ono što se vidi i zvati bajkere da se sa tuđom rukom sakupljenim đubretom picnuti slikaju za godišnjaka. Been there, seen it.
Kako ćemo se otarasiti đubreta mene je od onda prestalo da interesuje. Za normalno društvo odgovori su jasni i očigledni, ali to kod nas nije i izgleda ne može biti slučaj. Takvi smo.
Danas, sa malo do nimalo ambicija da nešto promenim objavljujem materijal koji sam napravio za vreme opuštene popodnevne šetnje kraj reke uz koju sam odrastao i koju inače ne pamtim čistu i lepu. Ali to je život, to je Srbija, a ovo je jedna od najlepših obala na njenom krajnjem jugu. Uživajte!
*Fotografije su nastale u nedelju 3.3.2013. na delu lokacije gde je sniman gore linkovani filmić Tužna Morava, koji izazva veliku ali kratku frku u javnosti i pade u zaborav.
Нема коментара:
Постави коментар